Архиве: Актуелности

Град Ниш расписао је три јавна позива намењена микро, малим и средњим предузећима и предузетницима, укључујући стартапе, иновативне компаније и кластере и определио бесповратна средства са циљем унапређења пословања, јачања конкурентности и подстицања даљег развоја локалне привреде. Ови програми део су Програма локалног економског развоја Града Ниша за 2026. годину и представљају значајну прилику за компаније које желе да модернизују своје пословање, прошире тржиште и унапреде производне и услужне капацитете.

Јавни позиви обухватају три кључне области – дигиталну трансформацију, интернационализацију пословања и набавку опреме и машина.

Када је реч о дигиталној трансформацији, програм се реализује у сарадњи са Научно-технолошким парком Ниш као носиоцем Европског дигиталног иновационог хаба (EDIH S4AI HUB). Компанијама је кроз овај програм доступна свеобухватна стручна подршка која укључује процену дигиталне зрелости, саветодавне услуге, техничку валидацију предложених решења, подршку у избору адекватних технолошких приступа, као и јачање капацитета запослених за спровођење процеса дигиталне трансформације. Укупан буџет за ову меру износи 20 милиона динара, док појединачни привредни субјекти могу остварити право на суфинансирање до 50% вредности пројекта, односно максимално 2.500.000 динара. Подржавају се пројекти који доприносе модернизацији пословања, попут увођења ERP и CRM система, дигитализације пословних процеса и документације, развоја веб и мобилних апликација, аутоматизације, као и примене напредних технологија, укључујући вештачку интелигенцију, IoT системе и cloud решења.
Право учешћа имају предузећа и предузетници који послују најмање годину дана на територији града Ниша и имају најмање једног запосленог. Предност ће имати компаније које уводе иновације, послују у области зелене економије или су у власништву младих и жена.

Други јавни позив усмерен је на подршку интернационализацији пословања и сертификацији производа и услуга, са циљем олакшавања приступа страним тржиштима и јачања извозног потенцијала домаћих компанија. Укупно опредељена средства износе 5 милиона динара, од чега је 2 милиона намењено стартапима, кластерима и иновационим компанијама, док је 3 милиона динара предвиђено за сертификацију и ресертификацију. Средства се могу користити за учешће на међународним сајмовима и конференцијама, покривање трошкова пута и смештаја, израду промотивних материјала, као и за активности које доприносе позиционирању на иностраним тржиштима. Такође, подржано је увођење и одржавање стандарда квалитета неопходних за пласман производа и услуга на страна тржишта.

Трећи јавни позив односи се на субвенције за набавку опреме, машина, специјализованих алата и возила, са циљем модернизације производних процеса и унапређења квалитета услуга. За ову меру из буџета Града Ниша издвојено је 25 милиона динара, а привредни субјекти могу остварити право на суфинансирање до 50% вредности инвестиције, односно максимално 1.000.000 динара. Средства су намењена за набавку нове или половне опреме, модернизацију производње, као и унапређење капацитета за пружање услуга, што ову меру чини посебно значајном за компаније које планирају раст и ширење пословања.
Детаљни услови, критеријуми и потребна документација доступни су на званичном сајту Града Ниша.

 

У Научно-технолошком парку Ниш прошле недеље одржан је догађај „Обележавање 250 година америчке пословне изврсности“, који је окупио представнике пословне заједнице, стартап екосистема и академског сектора, са циљем јачања сарадње и размене знања у области иновација и савременог пословања.

Догађај је реализован у сарадњи са Америчком привредном комором у Србији и Амбасадом Сједињених Америчких Држава, као део шире иницијативе која се током године спроводи у више градова Србије, са фокусом на повезивање локалних екосистема са глобалним трендовима и праксама пословне изврсности.
Централне теме скупа биле су примена вештачке интелигенције у пословању, развој иновација и јачање сарадње између стартапа, компанија и академске заједнице. Кроз панел дискусију и презентације стартапа, учесници су имали прилику да размене искуства, сагледају актуелне трендове и идентификују нове могућности за развој и партнерства, а своја иновативна решења показали су чланови НТП Ниш – Vedras IT, EmpedocAI, Nais Robotics и Totema, чиме је још једном потврђено да иновациони потенцијал постоји – и да све чешће долази управо из Ниша.
Посебан акценат стављен је на улогу иновационих екосистема у подстицању одрживог раста и трансформацији пословања. У том контексту, Научно-технолошки парк Ниш још једном је потврдио своју позицију кључног места повезивања различитих актера – од младих стартап тимова до великих компанија и истраживачких институција.

Говорећи о значају оваквих иницијатива, директор Научно-технолошког парка Ниш, др Милан Ранђеловић, истакао је значај примене најбољих глобалних пракси у развоју домаћег иновационог окружења:
„У процесу изградње нашег иновационог екосистема ослањамо се управо на такве моделе, а посебно је важна сарадња између локалних компанија, стартапа и развијених међународних партнера.“
Овај догађај додатно је оснажио дијалог између кључних актера иновационог екосистема и потврдио значај континуираног улагања у знање, технологије и партнерства. Кроз овакве иницијативе, Научно-технолошки парк Ниш наставља да активно доприноси развоју конкурентне и иновативне привреде, као и позиционирању Ниша као једног од важних регионалних центара за развој технологије и предузетништва.

 

У оквиру Годишње скупштине Удружења стваралаца Ниша „Цар Константин“, одржан је програм посвећен сећању на двојицу истакнутих научника и професора који су дали значајан допринос развоју науке, технологије и образовања у Нишу – проф. др Братислава Бату Миловановића и проф. др Мирослава Трајановића.

Повод за овај догађај била је одлука да Музеј индустријске и технолошке баштине, који се налази у оквиру НТП Ниш, понесе име „Братислав Бата Миловановић“, док ће свечана сала у новом крилу Научно-технолошког парка Ниш носити име ,,Мирослав Трајановић’’. Овим чином одата је почаст њиховом научном раду, професионалном ангажовању и трајном доприносу развоју научно-истраживачке заједнице у Нишу.
Проф. др Братислав Бата Миловановић био је један од иницијатора очувања индустријске и технолошке баштине Ниша и идејни творац музеја који чува сећање на период када је град био препознат као центар електронске индустрије. Његов рад био је посвећен очувању знања, технолошког наслеђа и инжењерских достигнућа која су обележила развој града.

Проф. др Мирослав Трајановић, редовни професор Машинског факултета Универзитета у Нишу и некадашњи државни секретар у Министарству науке, технолошког развоја и иновација, био је истакнути научник и један од пионира примене информационих технологија у инжењерству. Његов научни и друштвени ангажман оставио је снажан траг у развоју академске заједнице и иновационог екосистема Србије.
Поред тога, сали за састанке на првом спрату, досадашњој „Motorola“ сали, додељено је име ,,Горан Ђорђевић’’. Проф. др Горан С. Ђорђевић био је истакнути научник и редовни професор Електронског факултета Универзитета у Нишу, као и помоћник градоначелника за област напредних технологија. Током своје каријере дао је значајан допринос развоју роботике, мехатронике и аутоматског управљања, оснивајући и водећи једну од водећих лабораторија у региону у тој области.
Овај догађај окупио је представнике академске заједнице, институција, сараднике, пријатеље и поштоваоце њиховог рада, који су се присетили њихових професионалних достигнућа и личног доприноса развоју науке и технологије у Нишу.
Именовањем музеја и свечане сале у Научно-технолошком парку Ниш по овим истакнутим научницима, НТП Ниш наставља да негује сећање на људе који су својим знањем, визијом и посвећеношћу поставили темеље савременог технолошког развоја града.
Директор НТП Ниш, Проф. др Милан Ранђеловић истакао је да Ниш, након периода изазова, последњих година бележи нови развојни циклус кроз изградњу и ширење Научно-технолошког парка и јачање технолошких компанија и стартап тимова. Према његовим речима, даљи развој иновационог екосистема има за циљ да Ниш у наредном периоду поново буде препознат као значајан инжењерски и технолошки хаб у овом делу Европе.

Догађај су организовали Научно-технолошки парк Ниш, Удружење стваралаца „Цар Константин“ Ниш и Удружење за неговање индустријске баштине „PROMO IBINT“.

 

Стартап Refine, члан Научно-технолошког парка Ниш, успешно је затворио pre-seed инвестициону рунду у износу од 600.000 долара, коју је предводио инвеститорски синдикат World Solver Syndicate.
Refine развија платформу која компанијама омогућава да постојећу интерну документацију и знања претворе у кратке, интерактивне и гамификоване симулације намењене обуци и развоју запослених. На тај начин организације могу да убрзају процес учења и унапређења вештина унутар тимова, док се садржај прилагођава конкретној индустрији, нивоу искуства запослених и специфичним потребама компаније. Концепт је заснован на научном истраживању и осмишљен тако да омогући брзо и практично усвајање знања кроз реалистичне пословне сценарије.

Компанија је основана 2025. године, а у кратком временском периоду успела је да од иницијалне идеје и развоја производа дође до конкретне тржишне потражње и првих клијената. Након почетне подршке кроз грант и анђеоску инвестицију од 50.000 евра, тим је крајем 2025. године започео процес прикупљања новог капитала, који је успешно завршен почетком марта 2026. године.
Данас Refine сарађује са више компанија и стратешких партнера, а нова инвестиција омогућиће даљи развој платформе и убрзано ширење на међународна тржишта.

Александар Стојановић, оснивач компаније, истиче да је процес прикупљања инвестиције био динамичан и захтеван, али и изузетно значајан за даљу валидaцију производа. Током тог периода тим је разговарао са великим бројем инвеститора, а кроз бројне презентације и анализе тржишта постепено је потврђивана вредност решења које Refine развија.
Успех стартапа Refine представља још један пример потенцијала који развијају иновативни тимови у оквиру екосистема Научно-технолошког парка Ниш и потврђује значај подршке у развоју глобално конкурентних технолошких производа.

Копаоник бизнис форум, најзначајнији економски догађај у Србији и региону, ове године је по 33. пут окупио представнике државних институција, привреде, финансијског сектора, академске заједнице и иновационог екосистема.

У оквиру програма Форума одржан је панел „Transforming Industry for the Intelligent Age“,организован у партнерству Копаоник Бизнис Форума, Савеза економиста Србије и Научно-технолошког парка Ниш, који је модерирао Проф. др Милан Ранђеловић, директор НТП Ниш. Панел је био посвећен питању како индустрија може остати конкурентна у условима брзог развоја вештачке интелигенције и дигиталних технологија, као и какву улогу у том процесу имају иновациони екосистеми и сарадња између јавног и приватног сектора.
У дискусији су учествовали Стефан Баџа, суоснивач и руководилац акцелератора и глобалних партнерстава HUB 201, Јелена Бојовић, програмска директорка за јавне политике NALED-а и Светског економског форума, Михаела Лафонт, координаторка програма и пројеката за иновације у области вештачке интелигенције и координацију политика у Европској комисији, Тодор Младенов, члан Управног одбора и извршни директор Научно-технолошког парка Софија, Драгослав Павловић, градоначелник Града Ниша и Иван Павловић, менаџер пројекта S4AI Европског центра за дигиталне иновације.

Током разговора истакнуто је да индустријска трансформација више није тема будућности, већ процес који се већ активно одвија широм света. Конкурентност привреде све више зависи од способности компанија да интегришу вештачку интелигенцију у своје пословне и производне процесе, али и од постојања екосистема који омогућавају примену нових технологија у пракси.
Милан Ранђеловић  нагласио je значај повезивања индустрије, иновационих центара и јавног сектора у изградњи одрживих екосистема. Према његовим речима, таква партнерства доносе корист локалним заједницама, креирају нова радна места и подстичу економски развој. Такође, он је истакао да је важно да се вештачка интелигенција примењује и у јавном и у приватном сектору, уз активности локалних самоуправа, истраживачких институција и технолошких паркова, како би Србија била у корак са светским трендовима, користећи постојећу инфраструктуру и мотивишући све који учествују у развоју интелигентне индустрије.

Учесници су се осврнули и на практичне изазове са којима се компаније суочавају приликом увођења AI решења. Посебно је истакнуто да процес скалирања ових технологија често почиње од основне инфраструктуре – уређености података и организације система.
Такође је указано да су дигитални алати у многим организацијама и даље фрагментирани, да системи често не комуницирају међусобно, а да аутоматизација остаје ограничена на појединачне процесе. Због тога резултати зависе од малог броја стручњака, док ширење решења на нивоу целе организације остаје изазов.